Optimizacija troškova i zaštita životne sredine

Pored energije važan resurs o kome vodimo računa jeste voda. Uobičajena upotreba vode za piće, kuvanje, higijenu ne utiče puno na potrošnju, međutim kvarovi u sanitarnim čvorovima gotovo nečujni i u malim mlazevima koji teku 24 h dnevno mogu utrošiti ogromne količine vode. Zbog toga je dobra praksa da se periodično proverava da li sanitarije ili česme cure. Popravka ili zamena delova može da smanji račun za vodu kao i da poboljša uticaj na životnu sredinu štednjom ovog dragocenog resursa. Svi možemo primeniti dobar, mali trik za uštedu vode, tako što ćemo isključiti slavinu u momentima kada je direktno ne koristimo. 

Kao posledica masovne proizvodnje naročito računara, mobilnih telefona i tableta, elektronika se izdvojila kao veoma značajna grupa opasnog otpada tokom prethodne decenije. Od velike je važnosti znati da elektronika sadrži zagađujuće materije poput olova, kadmijuma, litijuma i slično, te zahteva posebne metode bezbednog uklanjanja i neutralizacije. Odlukom da, umesto kupovine novog fena, telefona ili usisivača, odnesete stari aparat u servis na popravku, pored uštede novca, sprečavate nepotrebno zagađenje prirode.  Još jedan od načina uštede resursa pri korišćenju elektronike je oprezno štampanje, koje podrazumeva štampanje samo u slučajevima kada je to neophodno. Ukoliko ipak neki sadržaj štampamo, treba nastojati da se izabere opcija dvostranog štampanja.

U raznim svakodnevnim nabavkama značajno ćemo umanjiti otpad ukoliko koristimo torbe za višekratnu upotrebu – cegere, koje se i recikliraju, jer npr. jednokratna biorazgradiva kesa pre razgradnje zagađuje, a može predstavljati opasnost po životini i biljni svet.  Korišćenjem proizvoda napravljenih od recikliranog materijala pomažemo ne samo da se ciklus reciklaže održi, već i sprečavamo da ta materija završi na deponiji. U ove napore možemo podvesti i korišćenje bokala i termosa, odnosno posuda za višekratnu upotrebu.

Značajni zagađivači vazduha, emiteri gasova, koji prouzrokuju efekat staklene bašte jesu saobraćaj i proizvodnja hrane. Emisija gasova kod proizvodnje proteina životinjskog porekla kao što su meso, mleko i sir, može biti i do 10 puta veća od emisije gasova za iste kalorijske vrednosti proteina biljnog porekla, kao što su pšenica, pirinač i krompir. Pored dokazanog pozitivnog zdravstvenog uticaja, odlukom da barem jednom nedeljno konzumiramo vegetarijansku hranu, odnosno hranu isključivo baziranu na proteinima biljnog porekla, pozitivno utičemo na prirodnu sredinu. Kada je o hrani reč, odabir domaćih tzv. lokalno proizvedenih namirnica, koje nisu transportovane veliki broj kilometara od mesta proizvodnje do mesta kupovine, utičemo i na smanjenje količine emitovanog CO2. Kao i kod energije, pre povećanja efikasnosti, bitno je umanjiti potrebu za potrošnjom. Uvek kada je to moguće preporučljivo je podeliti sa drugima vožnju automobilom.

Za emisiju CO2 bitan faktor potrošnje je i stil vožnje i ovo je važno za sve vozače – upravljanje motornim vozilom ekonomično, bez naglog ubrzanja, doprinosi manjoj potrošnji goriva, a time i manjoj emisiji gasova staklene bašte. Održavanje pravilnog pritiska u gumama motornog vozila takođe povećava efikasnost vožnje.  Naravno, najbolje je pridržavati se pravila da uvek kada je moguće ne koristimo za prevoz zagađivače vazduha, odnosno, prirodne sredine, odnosno, kad god ste u prilici uživajte u šetnji ili vožnji biciklom!

 

Cilj ovog programa je povećanje dostupnosti kredita za investicije preduzetnicima (uključujući i paušalce) i mikro-biznisima koji nemaju adekvatno sredstvo za obezbeđenje kredita i do sada nisu mogli da dobiju kredite.