Državni i verski praznici

Državni i verski praznici uređeni su Zakonom o državnim i drugim praznicima u Republici Srbiji.

Državni praznik Republike Srbije jeste Sretenje, koji se praznuje neradno 15. i 16. februara. 

Pored Sretenja, državni praznici su i Nova godina, Praznik rada, Dan pobede i Dan primirja u Prvom svetskom ratu.

Nova godina praznuje se 1. i 2. januara, Praznik rada – 1. i 2. maja, Dan pobede 9. maja, a Dan primirja u Prvom svetskom ratu 11. novembra. Svi ovi praznici obeležavaju se neradno, osim Dana pobede, koji je radni dan.

U Srbiji se praznuju i verski praznici. Neradni su prvi dan Božića (7. januar) i Vaskršnji praznici od Velikog petka zaključno sa drugim danom Vaskrsa.

Ukoliko državni praznik padne u nedelju, ne radi se prvog narednog radnog dana.

U zavisnosti od veroispovesti, zaposleni imaju pravo da ne rade i tokom verskih praznika:

1) pravoslavci – na prvi dan krsne slave;
2) katolici i pripadnici drugih hrišćanskih verskih zajednica – na prvi dan Božića i u dane Uskršnjih praznika počev od Velikog petka zaključno sa drugim danom Uskrsa, prema njihovom kalendaru;
3) pripadnici islamske zajednice – na prvi dan Ramazanskog bajrama i prvi dan Kurbanskog bajrama;
4) pripadnici jevrejske zajednice – na prvi dan Jom Kipura.

Zaposleni za dan državnog ili verskog praznika koji je neradan dan ima pravo na naknadu zarade, i to u visini 12-mesečnog proseka. Drugim rečima, odsustvo sa rada zbog praznika je plaćeno.

Zaposleni koji državni ili verski praznik koji je neradan dan provede radeći, ima pravo na uvećanu zaradu, i to u visini od 210%.