Koji porezi i doprinosi se plaćaju za rad direktora?

Direktor privrednog društva može da ima različit radno-pravni status u firmi.

Direktor može da bude zaposlen. Zaključenjem ugovora o radu, direktor stiče prava i obaveze, koje imaju i ostali zaposleni. Između ostalog, direktor ima prava na zaradu, na koju firma plaća porez i doprinose, koji se obračunavaju po istim principima, kao i za ostale zaposlene.

Direktor može biti i neko od osnivača firme, bez zasnivanja radnog odnosa. U tom slučaju, firma je dužna da za njega plaća doprinose za obavezno socijalno osiguranje.  Doprinosi se obračunavaju na minimalnu osnovicu doprinosa. Iznos minimalne osnovice doprinosa menja se svake godine.

Za 2020. godinu, ovaj iznos može da bude oko 6600 dinara ili 9400 dinara mesečno, u zavisnosti od toga da li je direktor zaposlen u nekoj drugoj firmi ili ne.

Vrlo česta je i treća varijanta. U njoj direktor ne zasniva radni odnos niti je jedan od osnivača firme. Na funkciju direktora bira se neko treće lice, van kruga vlasnika firme. Tom prilikom, sa ovim licem zaključuje sa ugovor o pravima i obavezama direktora.

Jedan od obaveznih elemenata ovog ugovore je i naknada za rad direktora. Naknada za rad oporezuje se porezom na dohodak građana po stopi od 20% i doprinosima za obavezno socijalno osiguranje. Ukoliko je direktor zaposlen na drugom mestu, za njega će se plaćati samo PIO doprinos, po stopi od 25,5%. Ukoliko direktor nije zaposlen na drugom mestu, osim PIO doprinosa, treba platiti i doprinos za obavezno zdravstveno osiguranje, po stopi od 10,3%.

Na primer, za direktora čija je neto naknada na mesečnom nivou 50.000 dinara neto, a zaposlen je na drugom mestu, firma plaća državi na ime poreza i PIO doprinosa oko 26.600 dinara.

U praksi se može naići i na slučaj kada je  ugovorom predviđen besplatan rad direktora. Kako se porezi i doprinosi obračunavaju na ostvareni prihod, a prihoda nema, u ovom slučaju, firme nisu obračunavale i plaćale porez i doprinose za direktore. Međutim, država koristi više mehanizama da prekine ovakvu praksu.

Pre svega, doneto je Mišljenje Ministarstva za rad i Mišljenje Ministarstva finansija u kojima se navodi da je ugovaranje određenog iznosa naknade za rad direktora obavezno. I to ne bilo kog iznosa, već iznosa koji je, kako se navodi u mišljenju, adekvatan za obavljeni rad. Ukoliko se direktor i pored toga odrekne svoje zarade, prema ovim stavovima, firma je dužna da obračuna i plati porez i doprinose na ugovorenu naknadu.

Pored toga, Poreska uprava u toku kontrole može, koristeći načelo fakticiteta, dovesti u pitanje zašto bi bilo koje lice obavljalo rad i vršilo funkciju direktora bez naknade. Sumnjajući da se radi o tkz simulovanom poslu, Poreska uprava može da insistira na plaćanju obaveza prema državi, iako direktoru nije isplaćena naknada za rad.

Poslednja stanica na kojoj možete imati problem ukoliko ste angažovali direktora da radi bez naknade i plaćanja poreza i doprinosa jeste gašenje firme. Pri kraju postupka likvidacije, Poreska uprava izdaje rešenje da ste izmirili sve poreske obaveze. Ovo rešenje je preduslov za brisanje firme iz APR. Pre nego što vam ga izda Poreska uprava će proveriti kako ste servisirali vaše obaveze prema državi, između ostalog i da li ste za direktora plaćali porez i doprinose.