Krajem 2019. godine usvojene su izmene i dopune Zakona o porezu na dohodak građana, i u okviru ovih izmena, usvojen je i popularno nazvani test samostalnosti preduzetnika.
Ideja ovih odredbi bila je da se identifikuju oni poslodavci koji, umesto da zaposle radnike, angažuju iste kroz formu preduzetnika i da se ova pojava donekle suzbije.
Naime, osnovna razlika između zaposlenog i preduzetnika jeste u njihovoj samostalnosti..
Preduzetnik je po pravilu samostalan u organizaciji svog posla, u odabiru vremena kada će određene poslove da obavi, kao i u tome kada će odsustvovati sa rada. Po pravilu, on je plaćen samo za rad, odnosno, samo za uslugu koju pruža.
Sa druge strane, zaposleni prima naloge od svog poslodavca. Poslodavac uređuje samu organizaciju rada, kao i radno vreme. Zaposleni mora da dobije odobrenje, odnosno, pristanak svog poslodavca za svako odsustvo sa rada, a po pravilu za ove dane biva plaćen. Govorimo o odsustvima kao što su godišnji odmor ili bolovanje.
Ono što država želi da postigne ovim merama, jeste da preduzetnici, čiji odnos sa poslodavcem liči na odnos zaposleni – poslodavac, budu i formalno zaposleni.
Kako bi identifikovala ova lica, država je uredila tkz. test samostalnosti, koji sadrži devet kriterijuma.
Preduzetnik i poslodavac treba da testiraju svoj međusobni poslovni odnos, i ukoliko preduzetnik prođe pet ili više kriterijuma, smatra se da je samostalan.
Između ostalog, propisano je da nije samostalan preduzetnik koji obavlja rad u prostorijama poslodavca, sa opremom, alatima, nematerijalnom i materijalnom imovinom poslodavca, kao i preduzetnik kome poslodavac obezbeđuje stručno usavršavanje i obrazovanje.
Takođe, ne smatra se samostalnim onaj preduzetnik koji obavlja aktivnosti iz oblasti delovanja poslodavca, a za to ne preuzima uobičajeni poslovni rizik.
Nisu samostalni ni oni kojima u ugovoru o poslovnoj-tehničkoj saradnji postoji klauzula zabrane konkurencije. Dakle, svi oni preduzetnici koji nemaju pravo da obavljaju iste poslove, za neke druge nalogodavce, tokom trajanja ovog ugovora.
Država je takođe predvidela da se ne smatraju samostalnim preduzetnici koji ostvare više od 70% poslovnog prihoda od jednog nalogodavca, ili oni koji rade 130 ili više dana za jednog istog nalogodavca, u prekidima ili u kontinuitetu, tokom jedne poslovne godine.
Nisu samostalni ni oni preduzetnici kojima nalogodavac određuje radno vreme ili odsustvo sa posla, a koji za vreme odsustva bivaju plaćeni.
Takođe, ne može se smatrati samostalnim onaj preduzetnik koji je zaključio rad sa poslodavcem, nakon oglasa za posao, odnosno, nakon što je ta pozicija bila oglašena kroz konkurs, ili kroz regrutera.
Na kraju napominjemo da se ovaj test samostalnosti ne odnosi samo na paušalno oporezovane preduzetnike, već i za preduzetnike koji vode poslovne knjige.
U slučaju da preduzetnik i nalogodavac ne prođu test, oni će biti izloženi dodatnim poreskim obavezama. Kada je nalogodavac u zemlji, dodatni porezi pašće na njegov teret. Kod preduzetnika koji rade sa inostranstvom, teret poreza biće na njima.
Na kraju napominjemo da je država pored testa samostalnosti predvidela i set mera, odnosno olakšica koje će biti na raspolaganju svim onim nalogodavcima koji odluče da zaposle preduzetnike koji ne prolaze test samostalnosti.
Cilj ovog programa je povećanje dostupnosti kredita za investicije preduzetnicima (uključujući i paušalce) i mikro-biznisima koji nemaju adekvatno sredstvo za obezbeđenje kredita i do sada nisu mogli da dobiju kredite.