Kako da sami date naziv svom brendu?

Bez obzira na to da li već imate firmu ili tek planirate da je otvorite, u narednih nekoliko minuta pričaćemo na temu koja vam može biti zanimljiva a to je kako da sami  date naziv svom brendu.

Naziv firme i naziv brenda ne moraju da budu isti. Vrlo često, velike firme imaju i više brendova pod jednom kapom. Tako recimo, Knjaz Miloš proizvodi Guaranu, Bambi proizvodi Plazmu, Štark proizvodi Bananicu, ali proizvode i razne druge stvari, iako bi svaki od ovih brendova faktički mogao da bude firma za sebe.

Rezultati ovog procesa će naravno zavisiti od vaše kreativnosti, ali hajde da prođemo nekoliko jednostavnih pravila od kojih treba da počnete.

Prvo pravilo je da ime vašeg brenda treba da bude jednostavno za izgovaranje i razumevanje i nedvosmisleno. Šta to konkretno znači? Pa recimo, možda vam je pala na pamet ideja da pravite neki muški brend, za neku možda mlađu populaciju i došli ste na ideju da bi baš bilo super da ga zovete Ragazzi.

Koliko vaših kupaca zna da se Ragazzi piše sa Z a ne sa dva G? Koliko uopšte ljudi zna šta to znači? Možda to nije bitno, a možda i jeste. Videćete to prvi put kada budete morali da objašnjavate nekome dok vam izdaje račun kako se reč koja označava vaš brend piše.

A šta recimo ako pokrećete neku uslužnu delatnost i razmišljate da vam brend bude vrlo jednostavan i tradicionalan, da uz naziv usluge koju pružate dodate vaše prezime, recimo da osnujete Knjigovodstvo Jovanović. Ukoliko je priča lokalna, to može da bude i sasvim okej ideja, ali šta ako se budete širili na nekoliko gradova? Koliko ima knjigovođa koji se prezivaju Jovanović u celoj Srbiji?

Razmišljate da tržištu ponudite uslugu selidbe ili kombi prevoza i glavna publika vam je recimo u Novom Sadu. Deluje vam kao super ideja da vašu firmu nazovete 021 Selidbe. I to zaista nije loša ideja, ali nije ni sjajna. Zašto nije sjajna?

Pa zato što postoji mnogo odrednica, koje su vrlo slične, a koje će ljudi već nakon nekoliko dana pomešati. Neće znati da li je vasa firma selidbe 021, 021 selidbe, selidbe NS, NS selidbe, selidbe Novi Sad ili već neka naredna varijacija toga svega.

Drugo pravilo koje treba da imate u vidu je da ime brenda treba da informiše ili reprezentuje vrednosti koje stoje iza brenda. Tako recimo kompanija Nike koja je proizvođač sportske odeće i obuće svoje ime nosi po grčkoj boginji pobede. Kompanija Apple, svoje ime duguje Ser Aiesec-u Newton-u, a ono o čemu su takođe razmišljali njeni osnivači je da treba da bude na A, odnosno treba da bude na prvoj strani telefonskog imenika. I njihov prvi veliki brend koji su napravili, Macintosh,  svoje ime nosi po jednoj vrsti jabuka.

Imamo i neke zanimljive lokalne primere. Recimo kompanija Extreme Intimo pravi proizvod koji je veoma intiman i ličan jer ga nosimo najbliže koži. Sa druge strane recimo Zlatiborac, nema nikakve veze u nazivu sa primarno proizvodnjom kojom se bavi, ali taj naziv donosi povezanost sa podnebljem, kulturom i tradicijom, a to je u njihovom slučaju veoma važno.

Nekada u nazivima brendova možemo koristiti i strane reči i to može da bude vrlo interesantno i efektno ali može nositi i neke probleme kao u prvom primeru koji sam naveo.

Postoji još nekoliko vrsta naziva brendova, pored ovih opisnih i jasnih kakve smo do sada imali, imamo recimo i akronim. To znači da, prilikom formiranja naziva brenda se koristi prvo slovo ili nekoliko prvih slova više reči. Recimo, kompanija Adidas nosi ime po imenu i prezimenu svog osnivača Adolfu (Adiju) Dassleru, kompanija NIS nosi ime po prvim slovima svog naziva Naftna Industrija Srbije, IBM znači International Business Machines.

Takođe, postoje i potpuno izmišljena imena brendova, recimo Google i Twitter, ali to su nedavno osnovane kompanije i to jeste sada trend ali nije nešto što je nastalo pre nekoliko godina. Još šezdesetih godina kompanija Häagen-Dazs je dobila svoj naziv sa ciljem da zvuči Evropski, Danski, tradicionalno, a zapravo to na danskom jeziku ne znači ništa. Slično je i sa kompanijama Kodak, SONY ili IKEA. Njihov naziv nema značenje, ali jako dobro zvuči i lako se pamti.

I sada dolazimo do ključnog pitanja a to je kako da zapravo počnete?

Stavite na papir vrednosti i karakteristike proizvoda i obogatite to nekim zanimljivim izrazima i opisima koji uz njega dobro idu. Naš predlog je da u taj ceo proces uključite i porodicu i prijatelje jer ćete na taj način dobiti više originalnih ideja. I to je dobar početak. Onda je na vama da birate, ukrštate i na kraju, procesom eliminacije, dođete do nekih dobrih predloga.

Kada ih budete imali, poželjno je da pretražite internet i proverite da neko nije došao već na sličnu ideju. Ne bi trebalo da se zaustavite na tome, naredni korak je da uradite pretragu na Agenciji za privredne registre, a zatim u Zavodu za intelektualnu svojinu da proverite da li postoji neli žig koji koristi sličan naziv.

Sve ovo možete uraditi samostalno preko interneta a linkove ćete naći u opisu ovog klipa.

Ukoliko naziv za koji ste se odlučili prolazi sve prethodne provere, ostala vam je još jedna, a to je da proverite da li su slobodni .com i .rs domen. Čak i ako ih nećete odmah koristiti naš predlog je da ih registrujete, jer ukoliko to ne uradite to može da uradi bilo ko, a onda vam sledi naporan i skup proces dokazivanja da vi na njega polažete pravo. Ovako ćete uštedeti sebi mnogo glavobolje iako ćete potrošiti malu svotu novca.

Pomenuti linkovi:
APR pretraga: https://apr.gov.rs/претраге.1843.html
Baze podataka: http://www.zis.gov.rs/informacione-usluge/baze-podataka.996.html